Personalna energija i njeno usmeravanje

Proces promene nastaje kada se ljudima daju tačne informacije i oni ih počnu učiti. Kada te informacije shvate i mogu da ih reprodukuju nekom drugom tada umrežavaju te informacije u svom mozgu. Ako se ljudima daju prave instrukcije i uspostavi sigurno okruženje u kojem te informacije mogu da primene u praksi i da vežbaju, mnogi uspevaju onda da usklade svoje ponašanje sa svojim namerama i postupke sa svojim mislima. Ako se to radi ispravno, događa se neki oblik transformacije. Ljudi otkrivaju da promena zapravo i nije tako teška kako se isprva mislilo i da postoji način kako će se promena postići. Energija ide tamo gde je naša pažnja. Ovo je nesvesna aktivnost koja se radi svakodnevno.

Energija ide tamo gde je naša pažnja.

JOE DISPENZ

Na primer, ono o cemu mislimo ujutru, o ljudima koje treba da vidimo tog dana, o aktivnostima koje trebamo uraditi, u tom smeru odlazi naša energija za svaku pojedinačnu stvar i aktivnost. Nus pojava ovoga jeste da će telo slediti naš um. Ako pomislimo da ćemo doručkovati, onda će i naše telo slediti tu misao i doručkovaćemo. Ako pomislimo na kafu, ubrzo će naše telo otići i pripremiti kafu. Karakteristično je da naše telo sledi naš um u poznato, a ne u nepoznato. Postavlja se pitanje da li je moguće da naše telo sledi naš um u nepoznato iskustvo na isti način kao što ga sledi u poznato iskustvo. Verujemo da je moguće. Ako nastavimo ulagati našu energiju i pažnju u novi budućnost i to ponavljamo svaki dan i koristimo se uzvišenom emocijom kao energijom koja će nas odvesti u novu budućnost onda je moguće da će telo slediti naš um u novo iskustvo u našem životu. Na isti način ako se ujutru budimo sa lošim emocijama, emocijama straha, nemoći, žrtve isl, čim se usmeri pažnja na emociju, a emocije su hemijski talog prošlosti, čim se usmeri pažnja na neko prošlo iskustvo ili prošlu emociju troši se energija iz sadašnjeg trenutka i usmerava se na prošlost.

Trošenje energije

Većina emocija koju doživljavamo povezana je sa ljudima, predmetima i stvarima u našem životu. Kada se na taj način povežemo sa emocijom i dovedemo je u vezu sa nekom osobom ili nečim u našem životu u mozgu se aktiviraju sklopovi iz prošlosti, a naša pažnja odlazi u prošlost. Kada počnemo da razmišljamo o ljudima koje trebamo videti i mestima na koje trebamo otići i aktivnostima koje trebamo uraditi u našoj poznatoj bliskoj stvarnosti, ako je naša pažnja iz poznatog onda trošimo energiju iz sadašnjeg trenutka u predvidljivu budućnost. Većina ljudi usmerava svoju pažnju a time i svoju energiju bilo na poznatu prošlost, bilo na predvidljivu budućnost i tako se sva naša energija potpuno stopljena sa iskustvom linearnog vremena. Imamo prošlost sa kojom smo povezani i imamo predvidljivu budućnost koju možemo percipirati i veoma smo retko u sadašnjem trenutku. Treba se razmisliti od čega je sve sastavljena naša lična stvarnosti, od kojih ljudi, tela, predmeta, stvari, mesta i linearnog vremena. To je ono što nas povezuje sa trodimenzionalnom stvarnošću, naša lična stvarnost sačinjena je od svih tih različitih poznatosti u našem životu. Imamo naš spoljašnji svet koji je sačinjen od predmeta i stvari, ljudi i mesta, naše fizičke stvarnosti. Zatim imamo naš unutrašnji svet, svet misli i osećanja. Ako je tamo gde je naša pažnja usmerena gde i naša energija a mnogo naše pažnje usmereno na naš mobilni telefon, mobilni telefon povezan sa društvenim mrežama i alatima za komunikaciju, pa imamo naš računar sa e-mailovima, i posao koji radimo i šefa i kolege na poslu, svoju porodicu, decu, partnera, roditelje, roditelje partnera, rodjake, decu rodjaka, prijatelje, komšije, prijatelje sa rekreacije, svoje lice, svoje telo, svoju bol, novac, pa i vesti itd.. i sva naša pažnja odlazi na sve te različite aspekte naše spoljašnje stvarnosti. To znači da ako našu pažnju usmeravamo na sve te predmete, ljude i stvari u spoljašnjoj stvarnosti onda se odvodi energija od nas. Sva naša pažnja i energija odlaze od nas i ostaje nam jako malo energije u unutrašnjem svetu misli i osećanja da bismo stvorili nešto novo. Osim toga sve te stvari, predmeti, ljudi i mesta koji sačinjavaju našu ličnu stvarnost več su nam poznati, tako da usmeravajući pažnju na njih usmeravamo je na ono poznato. Ako zadržimo svoju pažnju na poznato stvaraćete još više poznatog u svom životu. Svaka od tih stvari ima neuronsku mrežu u našem mozgu. Svaki od tih elemenata već je mapirano u našem mozgu, pa kada se ispadne iz ravnoteže ili smo čak i pod najmanjim stresom , sam taj stres i emocije koje naviru proizvode određenu količinu hemije i hemijskih spojeva u mozgu koji pobuđuju mozak i telo. Usled navale adrenalina i kortizola (hormona stresa) pokušavamo zadržati sve u životu pod kontrolom tako da sve ostane predvidljivo i uredno. Kad se usmeri pažnja na jednu osobu, jedan problem, jednu stvar, jedno mesto u jednom određenom trenutku, aktiviraju se oni sklopovi u mozgu koji su povezani sa sećanjima na sve te stvari. Tako da se može reći da je naša energija potpuno izdeljena, a naša pažnja odlazi u različitim smerovima. Tada je vrlo teško stvoriti nešto novo, jer nam energija izmiče i odlazi na sve te različite elemente. Na taj način je logično da bismo trebali prestati ulagati našu pažnju i energiju na sve te stvari u spoljašnjem svetu da bismo mogli uložiti dovoljno pažnje i energije u nepoznato iskustvo u svom životu. Sa svakim od ljudi u našem životu ili sa svakim problemom je povezana emocija, a to znamo jer smo ih doživeli. Emocije su energija u pokretu.

Emocije su energija u pokretu. Što je jača emocija, to jače usmeravamo pažnju na njen uzrok, a time rasipamo našu energiju.

JOE DISPENZA

Što je jača emocija koju imamo prema nečemu, osobi ili stvari, to ćemo jače usmeravati pažnju na njen uzrok. Drugim rečima, ako našeg šefa da bismo potvrdili zavisnost od osuđivanja i koristimo naše saradnike da bismo potvrdili našu zavisnost o nadmetanju, svoje prijatelje da bismo potvrdi ovisnost o patnji, naše roditelje da bismo potvrdili zavisnost o krivici, vesti da bismo potvrdili našu zavisnost o ljutnji. Što je jača emocija koju osećamo to ćemo usmeravati više pažnje na njen uzrok, što znači da rasipamo našu energiju na nekoga ili nešto u našem životu.

Usmeravanje energije na prave stvari

Postavlja se pitanje kako se može promeniti rasipanje energije. Moraćemo emocionalno obuzdati naše telo, jer nisu neke osobe ili stvari uzrok tih emocija, već činjenica da tu osobu ili stvar zadržavamo u našem životu, jer nanjih usmeravamo pažnju. Onda je logično da kada se smanji emocionalna reakcija na ljude i stvari u našem životu da ćemo usmeravati manje pažnje na njihov uzrok. Samim time što usmeravamo manje pažnje na uzrok, onda se energetski vezujemo za našu prošlu energetsku stvarnost. Kada se povuče uložena pažnja sa te osobe, predmeta, problema ili stvari u našem životu i smanjimo emocionalni doživljaj, počećemo slabiti te spone na energetskom nivou. Ako to radimo kako treba , onda će energija početi da se vraća. Kada se energija počne vraćati, onda će isprva biti haotična, ali onda se počinje graditi vlastito elektromagnetno polje, koje predstavlja novu energiju. Pomoću te nove energije mogu se oblikovati novi budući događaji. Mogu se zalečiti povrede i bolesti koje imamo, stvoriti novi posao ili nova veza, jer smo dobili nazad energiju kojom možemo to uraditi. Da bismo raskinuli veze sa prošlom sadašnjom stvarnošću potrebna nam je energija. Ona je povezana sa svesnošću is a tim gde usmeravamo našu pažnju svaki dan i gde usmeravamo našu energiju. Trebamo prepoznati da li energiju usmeravamo na bivšeg partnera, na neki nemili događaj iz prošlosti, na bol koju nosimo, ili na nešto drugo. Ako na isti način posmatramo na život svaki dan, onda će nam taj život ostati potpuno isti i neće biti promena u njemu. Da bismo promenili život, moramo podići sećanja i emocije iz sadašnjeg života. Da bismo stvorili novu ličnu stvarnost, moramo podići osobnost koja ju je stvorila. Da bi se iscelilo telo mora se podići asocijacija na sećanje na naše telo. Da bismo stvorili neku novu budućnost u nekom novom vremenu moraćemo prestati anticipirati jednu te istu stvar uvek u isto vreme. Treba navesti nekoliko stvari i pobrojati stvari na koje želimo da usmeravamo našu pažnju svaki dan. Neke od njih mogu biti konstruktivne. Područja u našem životu gde nema napretka i nekih promena su područja u koja treba prestati ulagati energiju. Ako prestanemo da ulažemo energiju gde ne treba, izgradićemo vlastito elektromagnetno polje, odnosno polje energije. To je energija pomoću koje se može nešto napraviti.

Zaključak

Ako ulažemo našu energiju i pažnju u novi budućnost i to ponavljamo svaki dan i koristimo se uzvišenom emocijom kao energijom koja će nas odvesti u novu budućnost onda je moguće da će telo slediti naš um u novo iskustvo u našem životu. Tamo gde se usmerava pažnja usmerava se i energija. Ako uspemo usmeriti pažnju na nepoznato, jasno odrediti kako će biti ta budućnost i zadržati većinu pažnje na toj budućnosti i spojiti je sa emocijom te budućnosti, ujedinićemo tu energiju sa svojom budućnošću, a naše će telo slediti naš um u novo iskustvo.

NAPOMENA: Tekst preuzet sa predavanja Joe Dispenze [1]

Literatura

[1] https://drjoedispenzacroatia.com/