Koherencijom mozga i srca možemo delotvornije da utičemo na naše telo, um i na naš život. Od koherencije mozga i srca deli nas samo misao i ako tu koherenciju možemo postići bez spoljašnjih uticaja to nam daje veću slobodu, a kada ovladamo našim emocijama onda vladamo našim kreacijama.
Obraćanjem pažnje na to kako mislimo, svesnošću naših misli i postupaka, svesnošću da smo nesrećni, uspevamo da budemo svesni naših programa, stanja uma i tela. Na taj način napuštamo nesvesni program u trenucima naše svesnosti. Tačnije, postajemo svest koja posmatra te programe. Tada počinjemo da objektivizujemo naše subjektivno ja i to je prvi korak u promeni. Većina ljudi čeka traumu, bolest, neki tragičan događaj u životu kada će se osećati tako izmenjeno da se više neće osećati poput sebe. Odjednom ako nas više ne zanima odgovaranje na e-mailove, odlazak na večeru i druženje sa istim ljudima i ako se odjednom počnemo odvajati od našeg poznatog života i počnemo posmatrati ko smo bili. Sam taj čin kada se ne osećamo kao mi i kada se osećamo toliko izmenjeno da se vidimo kroz oči nekog drugog, onda je to prvi proces promene. Postavlja se pitanje zašto da čekamo to? Zašto pasti na naš najniži stepenik da bismo počeli videti sebe? Zašto se ne bismo definisali vizijom budućnosti?
Većina ljudi ne stvara budućnost jer više veruje u svoju prošlost nego u svoju budućnost. Većina ljudi odriče se mogućnosti da gleda u budućnost ili su zaljubljeniji u svoju prošlost nego u budućnost. Zašto se ne bismo zaljubili u drugu budućnost? Večina ljudi stalno govori o svojoj prošlosti i voli da govori o tome.
Kako otpočeti proces transformacije i promene, prelazak iz jednog stanja uma i tela u drugo stanje uma i tela
Da bismo to učinili moramo da pređemo iz starog ja u novo ja. Najteži deo menjanja je ne praviti iste odabire kao i prethodnog dana. Kada odlučimo da napravimo nešto drugačije i čim odlučimo napraviti drugačiji odabir treba da budemo spremni da to nikako nije ugodan osećaj. Odjednom će sve delovati nepoznato i biće neizvesno u našem životu. Nećemo moći predvideti sledeći trenutak. Zato što čim kažemo da ćemo nešto promeniti i započnemo proces promene ulazimo u reku. Ako smo u poznatoj prošlosti i žudimo za predvidivom budućnošću čim odlučimo da napravimo neki drugačiji odabir i zakoračimo u reku a zapamtimo da je telo bilo uzrokovano da bude a sada je sluga postalo a um gospodar i čim izjavimo tako nešto u svom životu poput vežbaću, meditiraću svako jutro ili neću jesti osamnaest sati i čim odlučimo promeniti nešto a naše telo je naviknuto na istu hemiju i iste neurološke ulazne podatke, onda telo napušta svoju blisku teritoriju a isto važi i za um
Telo se želi držati onoga što zna. Ono je sada um i toliko je objektivno da samo zna ono što poznaje na temelju bliskosti. Tako da čim odlučimo na primer da ne želimo više da prigovaramo, da se samosažaljevamo ili da prosuđujemo druge. Znači, čim želimo nesto da promenimo, telo odjednom opaža da više nije na poznatom. Sada se telo koje je bilo uslovljeno ili naviknuto da bude um želi vratiti onom što poznaje i odjednom počne da utiče na um. I tada počinjemo da čujemo one glasove u glavi koji nas odgovaraju od promene i počnu da nam se vrznaju misli poput: "Zašto ne počnem sutra?" "Preteško je, nikada se neću promeniti?" "Niko drugi se ne menja." "Kriv je neko drugi." Ovo su misli koje će voditi do istog odabira, a koji će voditi do istog ponašanja koje će stvoriti isto iskustvo i koje će prouzvesti isti osećaj ili istu emociju. Pri prelasku iz starog ja u novo ja događa se biološka smrt, događa se neurološki. Neaktiviranjem određenih misli polako se oslabljuju neke veze u mozgu. Ne pravimo iste odabire, ne proizvodimo iste neuro-hemikalije, više ne proizvodimo iste hormone, više ne signaliziramo istim genima iste emocije i ista ponašanja. Taj proces promene, prelazak od starog ja ka novom ja predstavlja neurološku, biološku, hemijsku, hormonalnu i genetsku smrt našeg starog ja. Kada se nađemo na tom nepoznatom mestu to je savršeno mesto za stvaranje. Nepoznato je odlično mesto za stvaranje. Ljudi stalno govore kako ne mogu predvideti svoju budućnost, a zapravo najbolji način da se predvidi budućnost je da se stvori. Kada odlučimo da savladamo tu osobnost i postanemo svesni našeg nesvesnog ja svakodnevno i prestanemo da budemo u našem nesvesnom stalno preko dana, onda je to dobar način življenja. Ako kažemo pre nego što popijemo kafu, pre nege što istuširam, pre nego što pročitam svoje poruke, pre nego radimo nešto po navici, treba da se pitamo koji je naš najveći koji možemo biti danas. Šta ako bismo rekli koje misli želimo aktivirati danas. Ako bismo odlučili da stavimo svu našu pažnju na te misli i stalno mišljenje istih misli poput: "Sve je moguće", "Događaju mi se divne stvari", "Radujem se novom danu", i ako nastavimo aktivirati i umrežavati ovakve misli, na taj način počinjemo instalirati neurološki hardver u mozak. Ako to nastavimo da radimo duži period, onda će takav hardver prouzrokovati pojavu novog glasa u našoj glavi, koji govori da možemo sve i da je sve moguće. To je sklop koji smo instalirali i to je nova misao koja će nam govoriti nasuprot lošim i negativnim mislima. Možemo da kažemo da ćemo danas da živimo predivan dan i kako ćemo velilčanstveno živeti. Zatvorenih očiju počinjemo uvežbavati u našem umu konkretne radnje, ono šta ćemo raditi. Time što zatvaramo oči i mentalno vežbamo ko ćemo biti kada otvorimo oči i šta ćemo raditi i ako smo istinski prisutni i fokusirani, onda slike u našem umu počinju instalirati neurološki hardver u našem mozgu. Kada smo prisutni, mozak ne zna razliku između iskustva u stvarnom životu i zamišljanja. Počinje da se menja mozak tako da ono što smo zamišljali izgleda kao da amo to učinili. Sada mozak više nije arhiva prošlosti i sada se instaliranjem takvog neurološkog hardvera polako postaje karta budućnosti i počećemo se prirodno tako ponašati, odnosno onako kako smo zamišljali. Verovatno ćemo prirodno postupati srećno. Treba da postavljamo sledeća pitanja:
- "Kako bismo se osećali ako danas imamo čudesno uspešan dan?",
- "Kako bismo se osećali da danas vladamo našim danom?",
- "Kako bismo se osećali da smo veliki?",
- "Kako bismo se osećali da smo bogati?"
- "Kako bismo se osećali da smo zdravi?"
Potrebno je emocionalno podučiti naše telo kakav je osećaj imati budućnost pre nego što se ona dogodi.
Ne treba da čekamo bogatstvo da bismo osetili obilje, ne treba da čekamo uspeh da bismo se osećali osnaženo, ne treba da čekamo vezu da bismo osećali ljubav, ne treba da čekamo ozdravljenje da bismo osećali zahvalnost, ne treba da čekamo sinhronicitet da bismo osećali ushićenje. Ovo je model uzroka i posledice i tako mi i živimo, čekamo nešto u našem okruženju da se desi, čekamo spoljašnje iskustvo da uklonun unutrašnju prazninu ili nedostatak. Većina ljudi provede svoj život čekajući da im se nešto promeni ili desi u životu da bi se oni osećali bolje i misle da nemaju nikakvog uticaja. U kvantnom modelu stvarnosti to ne deluje tako, nema uzroka i posledice. Kvantni model stvarnosti prati uzrokovanje posledice. To znači da kada se počnemo osećati vredno i bogato onda i generišemo bogatstvo, kada se počnemo osećati osnaženo tada koračamo ka našem uspehu, kada se zaljubimo u sebe i život počinjemo ekvivalent ka sebi, kada počnemo osećati zahvalnost onda započinje naše isceljenje, kada budemo ushićeni životom onda postižemo sinhronicitet. Ovo sve predstavlja uzrokovanje posledice. Zato ljudi treba da promene nešto u svojim uverenjima jer su bili hipnotisani da veruju da se treba dogoditi nešto iz spoljašnjeg okruženja da bi se oni bolje osećali iznutra.
Čim se oseti ta emocija i istinski smo prisutni naše telo počinje da veruje da živi u toj budućoj stvarnosti u sadašnjem trenutku. Ako postanemo svesni toga kako govorimo i kako postupamo i vidimo kako smo zapravo postupali nesvesno i kada bismo se u našoj meditaciji posmatrali kako Onako kako živimo svaki dan nesvesno predstavlja patnju i bol, ali to nikada nismo pomislili, jer se tako osećamo sve vreme. Proces laganog osveštavanja da se tako osećamo dosta dugo i upoznavanja sebe predstavlja meditaciju. Potrebno je da se dobro upoznamo sa našim starim ja kako se ne bismo vratili u 95% naših starih nesvesnih programa. Potrebno je dalje da se dobro upoznamo sa novim ja i novim mislima koje ćemo stalno da umrežavamo i koje ćemo stalno da vežbamo i dok vežbamo Ako nastavimo da vežbamo aktiviranje i umrežavanje, to će nam postati blisko. Biće sve više automatski. I ako zamenimo gorčinu, ljutitost i loše emocije za radost, slobodu i zahvalnost i nastavimo stvarati te hemikalije i to radimo svakodnevno, postaće nam sve bliskije.
Model transformacije
Da bismo se zaista promenili, moramo se uzdići izvan našeg tela, naših navika, okolnosti i izvan naše trenutne osobnosti. Doslovno moramo postati neko drugi. Međutim, staro ja je duboko utisnuto u naš mozak i telo. Veći deo toga nismo ni svesni. Do 35.godine života, veći deo onoga što percipiramo kao ja, sastoji se jednostavno od programa koji su se vremenom ustalili. Toliko smo često mislili i osećali te emocije da je to postalo naše normalno stanje postojanja, kojem se uvek nesvesno vraćamo. Nakon nekog vremena, telo koje proživljava te unutrašnje osećaje, ne može razlikovati spoljašnje događaje i misli da to proživljavamo u stvarnosti svaki dan. Biohemija našeg tela, neuronske mreže, količina hormona, pa čak i izraz naših gena uvek odgovaraju našim mislima, delima i osećajima. Da bismo se oslobodili beskrajnih petlji i da bismo nadrasli naše stare osjećaje i misli, moramo postati svesni.
Potrebno je odvojiti vreme vreme za razmišljanje o našim mislima i osjećajima. Potrebno je da ih postanemo svesni davanjem odgovora na sledeća pitanja:
- Koje misli mi prolaze kroz um svaki dan? Na primer, koja je prva stvar na koju pomislimo ujutro nakon buđenja?
- Koji osećaji su povezani s tim mislima?
- Kako razgovaram sa sobom i drugima kada mislim te misli?
- U kojim ponašanjima se stalno pronalazim, a koja možda nemaju veze sa trenutnim stanjem, ali su jednostavno postali navika?
- Koji osećaji i misli idu uz ovo ponašanje?
- Volim li ove misli? Idu li one uz budućnost u kakvu želim ući?
U prošlosti ćemo pronaći samo ono što već znamo, jer mi uvek pokušavamo predvideti budućnost na temelju prošlosti, tako da postoji samo jedno mesto na kojem se možemo baviti nečim sasvim novim: sadašnji trenutak. Od danas svaki dan odvojimo malo vremena da zakoračimo u taj dragoceni sadašnji trenutak.
Postupak vežbanja
- Sednimo na mirno mesto
- Zatvorimo oči i privremeno blokirajmo sve spoljašnje nadražaje
- Skrenimo pažnju sa spoljašnjih stvari i odmorimo telo
- Uranjajmo uvek iznova u sadašnji trenutak ili mu se vraćajmo
- U ovom trenutku, slobodni smo od prošlosti i stvaramo prostor za novu budućnost
NAPOMENA: Tekst je preuzet sa [1].
Literatura
[1] https://www.drjoedispenzaformulacroatia.com/
0 Comments